Брисел, Вашингтон, Београд - Белгија и Грчка изнеле су у протекла 24 сата потпуно различита виђења брзине уласка земаља Западног Балкана у Европску унију, при чему је високи белгијски званичник у директну везу довео питање Косова и европске интеграције Србије, док је званична Атина добила јасну подршку САД за настојања да земље региона што пре постану чланице Уније.

Белгија ће инсистирати на томе да су добри међусуседски односи с Косовом и регионална сарадња кључни услови за напредак Србије према чланству у ЕУ, изјавио је белгијски државни секретар за европска питања Оливије Шастел.

- Србија треба да буде свесна да њени партнери у процесу приступања нису стручњаци из Европске комисије, већ 27 држава чланица Уније, од којих су 22 признале независност Косова. За њих ће бити неприхватљиво да Србији дозволе улазак у Унију с територијом за коју те земље сматрају да је независна држава... Само је питање времена када ће неке чланице ЕУ покренути питање побољшања добросуседских односа. Кристално је јасно да Србија неће моћи да уђе у ЕУ пре него што се реши проблем Косова - истакао је Шастел за интернет портал wаз.еуобсервер, додајући да ће белгијско председништво ЕУ, које ће трајати од 1. јула до 1. јануара, ипак бити „статусно неутрално“.

Шастел је изјавио и да се Белгија опрезно односи према проширењу Уније, односно да због „лекција из прошлости“ сада чланице ЕУ могу постати „само оне земље које су за то потпуно спремне“.

Белгијски званичник се успротивио идејама о заједничком уласку земаља Западног Балкана у Унију. Цео регион има европску перспективу, али напредак према чланству мора се мерити према свакој земљи појединачно, у односу на успех реформи и примене европских стандарда, указао је он.

У исто време је америчка државна секретарка Хилари Клинтон поручила да су европске интеграције Западног Балкана од суштинске важности за регионалну стабилност и развој, и подржала настојања Грчке за што бржи улазак земаља региона у Унију. Клинтонова је у Вашингтону с грчким премијером Јоргосом Папандреуом разговарала о Балкану, где Атина има кључну улогу у унапређивању економских могућности, стабилности и демократије, саопштио је Стејт департмент.

Папандреу је подсетио да је Грчка покренула иницијативу у промовисању идеје да би државе региона, које још нису чланице ЕУ, требало да приступе Унији до 2014. године.

- То је важно за стабилизацију балканског региона. Грчка се налази на раскршћу Балкана, Медитерана и Блиског истока који су, као суседне области, од велике важности за нас - рекао је Папандреу.

Према ранијим Данасовим сазнањима, такозвана Агенда 2014. коју промовише Грчка од самог почетка има значајну политичку и логистичку подршку САД.

Данасу је из више извора у међународним круговима и Влади Србије речено да Америка жели да у најскорије време заокружи своју „балканску причу“, која подразумева обезбеђење трајног мира и стабилности у региону и препуштање водеће улоге Европи. Најпогоднијег савезника за убрзање реализације ове агенде Вашингтон налази у Атини, чија је политичка елита у исто време традиционално врло блиска и САД и балканским земљама, међу којима је и „православна“ Србија.

Ипак, чак и уз подршку Америке, грчка Агенда 2014. тешко је остварива, јер је питање уласка неке земље у ЕУ ствар сагласности свих 27 чланица. Од економски ослабљене Грчке, која у односу на највеће и најмоћније државе Европе, какве су Немачка, Француска и Велика Британија, има супротан став у односу на једнострано проглашену независност Косова, не може се очекивати да своју амбициозну иницијативу до краја оствари. Иницијатива у најбољем случају може да послужи као подстицај Србији и целом региону, али и Бриселу, да интеграције земаља Западног Балкана не западну у други план спољнополитичких приоритета Уније.

(Данас)