Раскршћа ТВ

На референдуму за приступање Европској унији изјаснило би се 62 одсто грађана Србије, против би било 20 одсто, а 16 одсто неодлучно, показало је јуче обелодањено истраживање агенције ТНС Медијум галуп, спроведено од 28. јануара до 2. фебруара.

Иако је у поређењу са подацима из прошлогодишњих истраживања, када је од 65 до 70 одсто грађана било за ЕУ, дошло до пада броја оријентисаних ка ЕУ, Србобран Бранковић, директор Медијум галупа, каже за „Политику” да је то и те како висок проценат, јер је троструко већи од процента оних који су против уласка у ЕУ.

„Уколико би дошло до референдума, нема никакве шансе да се изгласа друга одлука, осим приступања ЕУ, јер се онда сабирају само опредељени”, наглашава Бранковић, који подсећа и на то да је благи пораст евроскептицизма правило у свим земљама што су оне ближе ЕУ.

Овдашњи стручњаци за европске интеграције имају различите процене о томе каква би могла бити ова година за европску интеграцију Србије, али ипак сматрају да ни изостанак неког значајнијег корака у правцу евроинтеграција не би знатније утицао на већинско расположење према Унији у овој години.

„Мислим да је евроскептицизам заустављен са визном либерализацијом и да следи један период барем од годину дана, које видим као „прозор”, да се убрзају европске интеграције”, каже Ана Трбовић, са Факултета за економију, финансије и администрацију. За разлику од Трбовићеве, проф. Михаило Црнобрња, такође са ФЕФА, сматра да ће ово ипак бити година спорог напретка Србије ка ЕУ, али да је евентуална оцена о 2010. као години евроскептицизма прејака. Србија је, према његовом мишљењу, прокоцкала идеалну прилику да дође до статуса кандидата онда када је дувао повољан ветар у Бриселу, од 2001. до 2008. године, пре него што је ЕУ почела да преиспитује себе.

Трбовићева подсећа на залагање председавајуће ЕУ Шпаније, да захтев Србије за чланство у ЕУ буде стављен на дневни ред у јуну. „Али, уколико Шпанци не успеју то да ураде, то не значи да се европске интеграције неће наставити. Јер, тај захтев ће бити на агенди свих председавајућих, с обзиром на то да је ЕУ заузела став да жели да покаже да се, након успешног продубљивања реформи институција, кроз Лисабонски уговор, интензивније враћа политици проширења”, истиче она.

Да се није десило оно што се десило са визама у децембру, евентуални изостанак разматрања српске кандидатуре у јуну могао би, према мишљењу социолога Владимира Вулетића, одлучујуће да утиче на расположење грађана према ЕУ. Овако, и да разматрање кандидатуре изостане, то не би нешто битније променило ствари. Питање кандидатуре, како објашњава, није тако опипљиво питање за грађане, то су „папирнати догађаји” који не утичу на њих директно. Он не очекује да ће Косово бити на дневном реду у односима између Србије и ЕУ ни следеће године, па, стога, „не би требало да представља сметњу приближавању Србије ЕУ”.

Зелено светло за разматрање српске кандидатуре у јуну зависи, пре свега, од оцене из извештаја Сержа Брамерца, главног тужиоца Хашког трибунала. Питање сарадње са Хагом је, према оцени проф. Црнобрње, највећи проблем за даље напредовање Србије ка ЕУ. „И то не само због Холандије. Имам утисак да неке земље пуштају Холандију да бије њихову битку”, каже он.

Галупово истраживање, на узорку од 1200 испитаника, показало је да је против уласка у НАТО 61 одсто грађана, да је за 20, а да је неодлучно 19 процената.

Ово истраживање уследило је након покретања иницијативе за расписивање референдума о приступању Србије НАТО-у, када је питање воље грађана Србије за укључивање у поједине облике евроатлантских интеграција поново дошло у жижу јавности.

(Политика)